Unutra radikalne digitalne inicijative koja će smanjiti emisije i troškove u starijoj energetskoj mreži Istočne Evrope

Prognoze UNECE-a pokazuju da bi hrabre digitalne promene mogle smanjiti emisije za 70% i troškove energije za 80% u Istočnoj Evropi do 2030. godine. Evo kako.

Talasi digitalne transformacije spremni su da zapljusnu Jugoistočnu i Istočnu Evropu, Kavkaz i Centralnu Aziju. Prema najnovijim istraživanjima UNECE-a, integrisanje naprednih tehnologija sa obnovljivim izvorima moglo bi redefinisati energiju za milione—ako lideri do 2030. godine iskoriste pravu strategiju.

Zastarjeli sovjetski infrastruktura, zavisnost od fosilnih goriva i nedostatak obučenih stručnjaka za tehnologiju i dalje drže zemlje kao što su Belorusija, Gruzija, Ukrajina i Severna Makedonija. Ipak, pred nama je istorijska prilika.

Pametne mreže, veštačka inteligencija, digitalni blizanci i virtuelne električne centrale preoblikuju globalnu energiju—do te mere da bi mogli smanjiti regionalne emisije čak do 70%, a istovremeno smanjiti troškove energije za 80% u optimizovanim sistemima. S obzirom na to da su instalacije vetro i solarnih elektrana zakasnile, stručnjaci pozivaju na ubrzanu digitalizaciju i modernizaciju—pre nego što prozor za investicije zatvori.

Zašto je digitalizacija ključna u energetskoj tranziciji?

Odgovor leži u fleksibilnosti i inteligenciji. Pametna digitalna rešenja omogućavaju zemljama da upravljaju promenljivim unosima iz obnovljivih izvora kao što su solarna i vetroenergija dok smanjuju gubitke iz starijih elektrana na ugalj i gas. Platforme upravljane veštačkom inteligencijom mogu predvideti obrasce potrošnje, prilagoditi proizvodnju i čak sprečiti kvarove mreže u realnom vremenu.

Novi digitalni blizanci virtualno rekreiraju celu energetsku mrežu, otkrivajući ranjivosti i simulirajući rešenja—bez gašenja bilo čega. Senzori interneta stvari (IoT) kontinuirano prate svaki metar mreže, ukazujući na kvarove pre nego što izazovu nestanke struje ili opasne poraste emisija.

Šta koči energetsku transformaciju 2025. godine?

Nasleđena infrastruktura predstavlja ogroman problem. Veliki deo energetske opreme u regionu datira iznad 30 godina, što čini održavanje skupim i gubitke rasprostranjenim. Na primer, Gruzija gubi 12% svoje električne energije samo u prenosu. Termalne elektrane u Belorusiji iscrpljuju i budžete i atmosferu.

Energetska neizvesnost dodatno komplikuje izazov: Moldavija još uvek uvozi 70% svoje električne energije, uglavnom iz Rumunije i Ukrajine. Belorusija se oslanja na ruski gas za polovinu svojih potreba. Finansijski nedostaci usporavaju napredak—Albanija je samo delimično finansirala 300 miliona dolara u predloženim projektima solarne i vetroenergije, dok je Belorusija osigurala samo 5% potrebne investicije u obnovljive izvore.

U međuvremenu, samo 70% radnika u energetici u Gruziji je formalno obučeno za obnovljive izvore, ostavljajući razliku u znanju dok se sektor razvija.

Kako mogu zemlje da premoste investicione i veštinske jazeve?

UNDP i UNECE naglašavaju potrebu za povećanjem podrške istraživanju, profesionalnom osposobljavanju i prekograničnoj saradnji. Strateško planiranje fokusiraće se na tri ključne komponente:

• Poboljšanje efikasnosti—korišćenje digitalnih unapređenja za optimizaciju stare infrastrukture
• Hibridni energetski modeli—kombinovanje gasa i obnovljivog vodonika za ravnotežu mreža
• Integracija pametnih mreža—usvajanje jedinstvenih standarda i sinhronizacija mreža preko granica

Hrabri infrastrukturni projekti, uključujući visokonaponske direktne struje poput Trans-Kaspijskog koridora, mogli bi ojačati regionalnu trgovinu energijom i povezanost. Ali inovacije u finansijama i javno-privatna partnerstva su još uvek hitno potrebna da bi se otvorila procenjena sredstva od 150 milijardi dolara.

Šta je sa zdravljem, klimom i pravednošću?

Ulog je daleko veći od ekonomije. Energetski sektor Belorusije sam dumpuje 8 miliona tona CO2 svake godine. Zavistna zavisnost Severne Makedonije od ugalja uzrokuje najgore zagađenje vazduha u Evropi. Čista energija nije samo o dekarbonizaciji—niti se radi o zdravijim gradovima i budućim zaposlenjima.

Čovekom orijentisan pristup UNECE-a zahteva da digitalni napredak ne ostavi ljude iza sebe. Socijalne zaštite, programi usavršavanja i etičko upravljanje moraju biti uključeni u svaku investiciju.

Kako napraviti skok: Provera akcijskog plana za 2025. godinu

Vlade, investitori i energetski lideri okupili su se virtuelno i na licu mesta u Minsku u maju 2025. da postave plan akcije. Njihove preporuke:

Delujte odmah. Da li je vaša zemlja ili preduzeće spremno za digitalnu energetsku revoluciju?

Provera transformacije energije:

• Revizija starosti infrastrukture i gubitaka
• Pilotiranje digitalnih blizanaca i IoT za praćenje u realnom vremenu
• Osiguravanje finansiranja za pilot projekte obnovljivih izvora i pametnih mreža
• Pokretanje ciljane obuke za unapređenje radne snage u obnovljivim izvorima i AI
• Podsticanje prekogranične saradnje i standardizacije
• Usmeravanje politike prema pravednosti, održivosti i klimi

Za više informacija, istražite rad UNECE-a na efikasnosti energije i uronite u najnovije globalne energetske trendove putem Međunarodne energetske agencije.

Put ka čistijoj, jeftinijoj i pametnijoj energetskoj eri počinje sada—da li će Istočna Evropa predvoditi?